Sreda, April 02, 2014
Razmisljati naglas.
Izasla sam da trcim malo. Dodje mi tako po nekad. Stavim slusalice u usi i u zavisnosti od raspolozenja, zavisi zanr muzike. Istrcala sam 2 velika kruga, sad setam. Imam 3, da kazem najbolje, drugarice, a ipak sam sama izasla, cudno mi je to. Uvek mi je bila dobra zamisao da izadjes i sam onako prosetas, neobavezno, da procistis misli, slusas kako prolaze auzomobili, uhvatis po koju rec iz necijeg razgovora koja ti odvuce misli na neku desetu stranu. A sad evo kad setam malo sama, shvatam da i nije bas sve tako jednostavno, bar meni. Puno razmisljanja, cak previse. Neizbezno je, On je izgleda opet sa njom, a ja ne prestajem da razmisljam o tome. Izjeda me. Moram sve pisati. Lakse mi je. Izgovor mi je to da ce mi ovo pomoci da ga se konacno oslobodim. Posle onog dana kad smo se poliubili ponovo, posle duzeg vremena, malo je falilo da mu se opet prepustim, al ne bih mogla da podnesem sav dusevni bol koji bi to prepustanje izazvalo. On bi se njoj naravno vratio i sve bi opet islo u krug. Ne, ne mogu ti opet. Uhh, stvarno bih volela da mogu da uhvatim svoje misli i ona jednu po jednu da napisem i duboko se zamislim.
