Opet se ljubimo i opet sve po starom.
Evo ima 3 dana kako se cujemo... videli smo se pre 2 dana i videli smo se veceras... veceras je bilo kao i pre dva dana, savrseno! Samo sto on uvek zeli 'vise', a ja to ne mogu da mu pruzim. Trudim se na sve nacine da ne dodje do tog 'vise'. Ima previse razloga... ne ide sve tako lako: ponese osecaj, uzivanje i gotovo. Bezbroj puta mi je rekao da me zeli. Naravno prija mi, veoma, kad mi prica takve stvari, al ja ga ne poznajem. Preko poruke, sve je okej, onda se vimo, a on...ja ga pitam nesto, on odmahuje glavom, ja mu kazem nesto, on sleze ramenima... sta god da uradim on ili odmahuje glavom ili sleze ramenima. Nista nece da mi prica... A onda, hoce da mu dopustim sve.. Ne mogu, jednostavno previse je. On kaze da razume sve, ali cula sam mu po glasu da nije razumeo. Otisla sam ljuta veceras, previse ljuta. Ne kazem, i ja sam imala preveliku zelju da osetim to jos uvek 'nepoznato' sto postoji u meni, al ne verujem mu. Ja imam problem, on ima problem... jednostavno to je to. Pre nego sto sam otisla, pitala sam ga zasto mi ne mozemo da budemo najbolji drugovi, on je rekao da mozemo, samo da ja ne radim to sto radim, poljubila sam ga u obraz, a on me je pogledao i rekao tako moze... al opet on je nastavio da tera njegovu pricu.. Oh kako bih samo volela da me razume.
