Zbrka.
Pomirila sam se sa tim da puno trazim kad kazem da hocu, po meni, normalnu vezu, jer sam svesna toga da je tesko naci tu osobu. Pokusavala sam, ne ide. Mnogi ce sad misliti: vidi ovu glupacu, ceka princa na belom konju. Ne, ne cekam princa, ali cekam nekog ko mi nece posle mesec i po dana veze reci: slusaj, da se razumemo, daleko od toga da sam ja zaljubljen u tebe, a onda kao da ima 12 godina, a ne 22 proziva me po statusima na facebook-u. Moj je problem sto sam veoma zaljubljive prirode. Prokleto u meni je to sto, cim mi neko posveti malo paznje ja poletim, jer mislim da se i taj neko drugi tako oseca. A stvarno mi uvek treba malo da budem srecna. Skromna sam. Nervira me sto uvek moram da glumim nesto da bih zavela nekog. Kad se muvam sa nekim preko poruke, obavezno mi drugarica smislja poruke. Dosta mi je vise toga. Necu da se pretvaram neko drugi kad nisam. Od sad, samo ono sto sam ja, pa da vidim dgokle cu da doguram.
