Utorak, April 01, 2014
Ukus opasnosti, trenutak slabosti.
Sta je to u tebi sto me vuce i privlaci toliko?! Zasto ne mogu da ti odolim?! Svaki njegov pogled, dodir, zagrljaj, misao, rec..sve, sve njegovo zelim samo za sebe, samo moje da bude! Zasto je svet pun propalih ljubavi i patnje? Sve se sad gleda kroz sex i kroz novac! Ljudi su okrutni. Previse. U danasnjem svetu tesko je naci osobu koja je spremna da te voli, a da pritom ne trazi da se promenis na neki nacin koji ta osoba zeli. Mnogo ljubavi si samo "ljubavi" iz kotisti i glume srecu. Ne zelim da budem takva. Zelim nekog kog cu iskreno da volim i ko ce mene iskreno da voli, a da ta ljubav ne bude iz koristi. Zar je to stvarno puno sto mogu da pozelim? Osecam se prazno, bezosecajno.. ne zelim tako da se osecam. Priznajem, povredila sam ga, i to puno, al 2 godine placam za to. Boze kad ponovim 2 godine, to nije malo vremena. Osoba sam koja je uvek nasmejana, svi me znaju kao ludu "opicenu" osobu koja ne skida osmeh s lica, a iznutra, sta sam ja?! Velika praznina. Imam strpljenja i cekam svoj momenat, ali ponekad se duboko zapitam: da li ce doci taj momenat uopste? Jos malo strpljenja imam, nadam se da sudbina nesto dobro sprema za mene.
