Petak, Februar 21, 2014
Hvala sudbini!
Nakon nekih nepunih godinu dana nase veze, ja sam bila sa jednim drugim deckom, a on sa mojom bivsom najboljom drugaricom, koja mu se svidjala pre nego sto smo mi bili zajedno .. pa smo opet mi bili u vezi i svaki put kad bi se mi posvadjali ili nesto, on bi otisao njoj, samo ne znam da li cu ikad saznati da li je to iz inata ili zato sto je voleo, ali znam da me je dosta povredjivalo to sa njom.
Stalno mi je govorio kako me voli, priznajem i ja sam njemu.. koliko smo samo puta izasli, videli se, poljubili se i onda nista, opet bol. Sve dok se ne vidimo i sve u krug... Samo se nadam da je nije ni jednom prevario sa mnom, nisam zelela da bude povredjena na taj nacin. Cak, dok je bio s njom nisam zelela ni da se cujemo a kamoli vidimo. Pokusavali smo puno puta da budemo drugari, ali nismo mogli. Uvek me seti na nesto sto je bilo pre, na neke divne uspomene, i slomim se i tad sam slabija nego ikad, ma koliko pokusavala da glumim da sam jaka, nisam uspevala.
Znala sam mu svaku slabu tacku! Uvek sam mogla da ga ubedim u sta god sam htela. I kad sam bila sa drugima, na njega sam mislila. 3 godine nisam mogla iz glave da ga izbacim, a sve price koje sam cula o njemu, kad se nismo culi i vidjali, bolele su me i to previse.
Neka kazu svi da sam zla sto kazem da mi je drago sto sam mu prva devojka. On je uvek govorio da je to sudbina i da je neka druga trebala da mu bude prva devojka, bila bi.
