Subota, Februar 21, 2015
da znas... al' ne znas
Koliko puta treba da se desi ista stvar da bih ja prestala da ti se vracam. Sta si ti, neki demon koji me vuce za sobom. E pa da, bas tako se i osecam, bukvalno kao da me vuces za sobom... Evo, prvi put da sam ostala srecna kad si me poljubio, da nisam postavljala pitanja, da nisam rekla kako je to greska i kako ne bi trebalo to vise da se desava, prvi put da ti nisam nista prigovorila, jer sam ja, glupaca, pomislila da ce sve biti super, a onda nista 2 nedelje. Culi smo se 2 puta i nista. Posle vidim slike sa novom devojkom od pre 2 nedelje. Srce mi je stalo kad sam videla sliku. Suze su se skupljale u ocima. Nisam mogla da ih pustim da padnu, jer sam bila u drustvu. To boli, ti to nisi osetio, ali boli kao... kao... ne mogu ni da opisem kako boli. Boli dovoljno da svako vece zaspes sa vlaznim jastukom od suza i glavom punom misli koje ne zelim da kazem naglas. A znas sta boli jos vise? Boli to sto znam da ces mi se javiti, kao da nista nije bilo, i reci kako to sa njom nije ljubav. Pitam se koliko takvih imas... Da nekog volis 4 godine, kao sto ti kazes da mene volis, bilo bi drugacije, al ko zna... znam jedino da kad ti ona bude dosadila opet ces doci kod mene.
