da znas... al' ne znas
Koliko puta treba da se desi ista stvar da bih ja prestala da ti se vracam. Sta si ti, neki demon koji me vuce za sobom. E pa da, bas tako se i osecam, bukvalno kao da me vuces za sobom... Evo, prvi put da sam ostala srecna kad si me poljubio, da nisam postavljala pitanja, da nisam rekla kako je to greska i kako ne bi trebalo to vise da se desava, prvi put da ti nisam nista prigovorila, jer sam ja, glupaca, pomislila da ce sve biti super, a onda nista 2 nedelje. Culi smo se 2 puta i nista. Posle vidim slike sa novom devojkom od pre 2 nedelje. Srce mi je stalo kad sam videla sliku. Suze su se skupljale u ocima. Nisam mogla da ih pustim da padnu, jer sam bila u drustvu. To boli, ti to nisi osetio, ali boli kao... kao... ne mogu ni da opisem kako boli. Boli dovoljno da svako vece zaspes sa vlaznim jastukom od suza i glavom punom misli koje ne zelim da kazem naglas. A znas sta boli jos vise? Boli to sto znam da ces mi se javiti, kao da nista nije bilo, i reci kako to sa njom nije ljubav. Pitam se koliko takvih imas... Da nekog volis 4 godine, kao sto ti kazes da mene volis, bilo bi drugacije, al ko zna... znam jedino da kad ti ona bude dosadila opet ces doci kod mene.
