Greska.
Kazu samo prvi put mozes da pogresis, a svaki sledeci put kad uradis isto to vec i nije greska. Sta si mi ti? Navika... neko kome idem kad nemam kome, il' mozda cak neko kome prvo sirim ruke. Da li stvarno toliko mogu da budem prokleta da svaki put kad napravim 1 korak naped, napravim 2 u nazad ka tebi?! I sve tako... Jesam komplikovana, priznajem, i puno pitam, al zelim da znam sve o tebi. Zelim da znam i onaj deo kad mene nije bilo... imam vremena, imam mili citavu vecnost sa tobom da provedem ne bi mi smetalo. Ne zameri mi na mojim osecanjima, znam da ona tebe ne pogadjaju, a mene boli kad ih drzim u sebi. Nemam kome da kazem sta osecam, nemam... jedino nekom strancu koji ne zna ni ko sam ja, a ni ko si ti. Nekome ko me nece osudjivati za to sto pravim toliko gresaka. Nekome... samo ne tebi jer ce me vise boleti to sto te ta moja osecanja nece dotaci, nego sto me sad boli. Takvu gresku ne mogu napraviti.
